Radius: Off
Radius:
km Set radius for geolocation
Search

Stiglo je proljeće i sa njim krpelji: Evo koje bolesti prenose i kako zaštititi djecu

Stiglo je proljeće i sa njim krpelji: Evo koje bolesti prenose i kako zaštititi djecu

Malo je među nama onih koji će sa simpatijom pogledati krpelja koji se, priljubljen uz kožu, hrani našom krvi. Razlog tome nije količina krvi koju krpelj konzumira, jer je taj gubitak za nas neznatan, već činjenica da nam krpelji mogu preneti uzročnike nekih bolesti.

1. Lyme borelioza je bakterijska bolest koja se manifestuje pojavom kožnog crvenila koje se koncentrično širi na mestu uboda. Rubovi crvenila obično postaju izraženiji, a sredina bledi. Uz ovu kožnu manifestaciju može se javiti i povišena temperatura te osećaj slabosti i malaksalosti. Bolest se uspešno leči antibioticima i prolazi bez posledica. Ukoliko se zanemari i antibioticima ne tretira crvenilo kože, borelioza se može zakomplikovati uzrokujući meningitis, paralizu određenih mišića, artritis i dr. Međutim, ukoliko se leči, bolest prolazi bez posledica.

2. Druga bolest koju izazivaju krpelji je virusni krpeljni meningoencefalitis (KME). Iz samog naziva bolesti jasno je da se radi o virusnoj upali mozga i ovojnica koje obavijaju mozak. S obzirom da je središnji nervni sistem zajedno s endokrinim sistemom glavni regulator svih funkcija u našem telu, njegovo oštećenje ili nefunkcionisanje svakako je nepoželjno, opasno, a potencijalno i fatalno. Za ovu bolest ne postoji specifični lek.

Rasprostranjenost virusa u prirodi
KME je endemska bolest što znači da je prisutnost virusa u krpeljima ograničena na određena geografska područja. U svetu je to deo središnje i južne Europe, jug Skandinavije, Rusija i Japan. To ne znači da u drugim zemljama nema krpelja ili da oni tamo ne uzrokuju neke bolesti. Svako geografsko područje ima svoje specifične bolesti koje prenose krpelji (ukupno je tridesetak takvih bolesti), pa je dobro raspitati se o bolestima koje krpelji prenose u zemljama u koje putujete, a planirate boraviti u prirodi.

Nije svaki krpelj s kojim dođemo u kontakt zaražen. Starija istraživanja pokazala su da su u Srbiji zaražena 3 krpelja na njih hiljadu. U nekim drugim područjima procenjuje se da je zaraženo 1 – 2% krpelja. Možda je za orjentaciju o prisutnosti bolesti bolji podatak da u Evropi godišnje oboli oko 3 000 osoba, u Rusiji 11 000, a u Srbiji prosečno 50 osoba.

Simptomi
Neće svi koji dođu u kontakt sa zaraženim krpeljom oboleti. Čak 2/3 ljudi neće imati nikakve simptome. Međutim 30% manje srećnih pokazaće znakove bolesti. Prvi simptomi javljaju se 7 – 14 dana nakon uboda krpelja (maksimalno nakon 30 dana). Bolest obično počinje simptomima koji liče na grip kao što su povišena temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima. Kod dece se može javiti proliv i povraćanje. Ti simptomi traju nekoliko dana nakon čega sledi zatišje bez simptoma, u trajanju od otprilike nedelju dana. U drugoj fazi bolesti, koja traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, javljaju se znaci upale središnjeg nervnog sistema.

Simptomi su sledeći:

  • jake glavobolje;
  • visoka temperatura;
  • bol pri savijanju vrata;
  • osetljivost na svetlo (fotofobija);
  • poremećaj svesti u smislu preterane pospanosti i kome ili povećane iritabilnosti i delirijuma;
  • mučnina;
  • povraćanje;
  • delomična ili potpuna oduzetost pojedinih delova tela;
  • poremećaj vida, sluha, govora, disanja i dr.

Neće svi oboleli imati sve simptome već će se javiti neki od njih, zavisno o tome koji je deo mozga zahvaćen upalom.

Posledice
Nažalost ova bolest kod 2/3 osoba uzrokuje privremene posledice različite dužine trajanja kao što su jake glavobolje, poremećaj koncentracije, poremećaj memorije, delomična ili potpuna oduzetost nekih delova tela, poremećaj vida i dr. Kod 10 – 20% osoba neke od navedenih posledica ostaće trajno prisutne. Smrtnost je 1 – 2%.

Prevencija
S obzirom da je KME teška i potencijalno fatalna bolest važno je sprovoditi opše i specifične preventive mere. Opša prevencija dostupna je svima i važno ju je sprovoditi zbog toga što krpelji osim KME-a prenose i boreliozu koja se ne može sprecifično prevenirati.

Opšte preventivne mere
Pri odlasku u prirodu savetuje se nošenje svetle odeće radi lakšeg uočavanja krpelja, izbegavanje tamnih materijala i nošenje dugih nogavica, rukava i zatvorene obuće. Što je manje direktno izložene kože, krpelju će trebati više vremena za pronalaženje pogodnog mesta za bušenje kože.

Ukoliko se upotrebljavaju repelenti, (sredstva protiv uboda komaraca i krpelja), treba voditi računa da su to potencijalno toksične supstance pa se treba strogo pridržavati upustava istaknutih na deklaraciji proizvoda. Takvi preparati ne bi se trebali primenjivati kod dece mlađe od 2 meseca. Neki smatraju da takva sredstva ne bi trebalo primenjivati niti na mlađima od 2 godine. Mazati treba samo delove kože koji nisu prekriveni odećom. Deci ne bi trebalo mazati lice i ruke s obzirom da s rukama često diraju usta i oči, a sredstvo je potencijalno toksično. Ako je sredstvo u spreju, nanošenje bi trebalo obaviti na otvorenome i dalje od hrane. Repelenti su delotvorni nekoliko sati pa se sredstvo treba naneti više puta ukoliko se radi o celodnevnom ili višednevnom boravku u prirodi. Nakon povratka trebalo bi oprati tretirane delove kože. Repelenti ne štite od uzročnika bolesti koje krpelji mogu preneti nego od samog ugriza.

Ukoliko je moguće, trebalo bi izbegavati kretanje van glavnih šumskih puteva i uz gustiš budući da se krpelji obično tu nalaze. Njima smeta direktna izloženost sunčevom svetlu pa su najaktivniji pre podne i predvečer i obično se nalaze u području gde ima grmlja, suvog lišća i hlada.

krpeljiNakon povratka iz prirode trebalo bi što pre skinuti nošenu odeću i staviti je na pranje kako bi se eliminisali krpelji koji su još na odeći. Nakon toga sledi detaljan pregled tela. Krpelji se često mogu pronaći u kosi (pogotovo kod dece), iza uha, na pregibnim delovima tela, u području genitalne regije i drugde. S obzirom da zaražena ženka prenosi zarazu na potomstvo, već i oni najmanji krpelji veličine manje od jednog milimetra mogu biti zaraženi. Uzimajući to u obzir, kao i činjenicu da je njihov ugriz (za razliku od komaraca) neosetan jer u slini sadrže supstance koje sprečavaju osećaj boli i znakove upale, nije čudno što se trećina oboljih uopše ne seća ugriza krpelja. Upravo zbog toga, pregled tela treba biti vrlo detaljan. Trebalo bi pregledati i kućnog ljubimca radi njega samoga, ali i zbog toga što krpelji s njega mogu preći na ukućane.

Ukoliko je došlo do ugriza, krpelja bi trebalo što pre ukloniti. Za to je potrebna pinceta s ravnim ivicama. Krpelja treba uhvatiti što bliže koži te ga jednoličnim potezom polako, ili uz okretanje, izvlačiti prema napolju. Pri tome treba paziti da ne dođe do gniječenja tela jer se u njemu potencijalno nalaze uzročnici bolesti. Nekada dosta raširena primena ulja, acetona i sličnih sredstava kojima se premazivao krpelj da bi se ugušio i na taj način lakše odstranio danas se smatraju pogrešnima jer je veća šansa da krpelj zbog prouzrokovanog stresa upravo tada izbaci svoj infektivni sadržaj u našu krv. Ukoliko tokom vađenja rilica zaostane u koži, ona se tretira kao strano telo u koži, (poput trna), te se vadi kako ne bi došlo do lokalne infekcije. Samo rilica ne sadrži uzročnike bolesti. Oni se nalaze u telu krpelja.

S obzirom da opše preventivne mere nije moguće uvek dosledno sprovoditi i da se krpelj ponekad može uočiti tek nakon što se nahranio i time višestruko povećao svoj volumen, osobama koje često borave u prirodi, bilo profesionalno ili rekreativno, kao i onima koji žive u područjima gde je virus široko rasprostranjen, savetuje se vakcinisanje.

Vakcinisanje 
Dva su načina vakcinisanja:

– Klasična šema podrazumeva davanje 2 doze u razmaku od mesec dana i treću nakon godinu dana. Da bi se održala zaštita, potrebno je revakcinisati se svake 3 godine jednom dozom vakcina. Kod ovakvog načina vakcinisanja zaštita se postiže 14 dana od druge doze.

– Najbrži način postizanja zaštite podrazumeva davanje 3 doze u tri nedelje; 0. dan, 7. dan i 21. dan. Puna zaštita postiže se 21. dana i to je najbrži put ka postizanju zaštite. Prvo revakcinisanje napravi se nakon godinu i po, a nakon toga svake 3 godine.

Oba načina vakcinisanja su jednako vredna po efektu i sigurnosti primene. Razlika je u brzini postizanja zaštite.

Vakcinisanje se može sprovesti u bilo koje doba godine. Bilo bi idealno vakcinisanje sprovesti u zimu i rano proleće pre početka aktivnosti krpelja. U praksi se vakcinisanje najviše sprovodi u proleće kad su krpelji već aktivni. U tom slučaju treba biti svestan da se zaštita ne postiže odmah nego nakon druge doze.

Vakcina ne sadrži konzervans (nema tiomersala – nema žive). Vakcina za decu i neka vakcina za odrasle ne sadrže ni sastojke ljudskog, odnosno goveđeg porekla (nema humanog albumina, odnosno poligelina).

Vakcinisanje se ne sprovodi nakon ugriza krpelja jer je vakcina registrovana za primenu isključivo pre ugriza krpelja. Ukoliko je došlo do ugriza krpelja, vakcinisanje će se sprovesti mesec dana od uboda. Nekada su se davala gotova antitela neposredno nakon uboda no ta je praksa danas napuštena.

Vakcina protiv KME-a spada u mrtve vakcine. To znači da je virus koji se u njemu nalazi mrtav i da se ne može razmnožavati. Prisutnost virusa postiče stvaranje zaštite i ne može kao posledicu komplikacija prouzrokovati meningitis, encefalitis, odnosno blažu formu bolesti protiv koje se vakciniše kao što je to ponekad slučaj sa tzv. živim vakcinima.

Vakcina protiv KME-a je visokoefikasno. Nikada do sada nije registrovan izostanak njegove efikasnosti.

Ukoliko živite u područima široke rasprostranjenosti virusa KME-a, često boravite u prirodi ili ste skloni ubodima krpelja, trebali biste konsultovati lekara i razmotriti mogućnost zaštite vakcinisanjem. Vakcinisanje sprovode pedijatri, lekari opše medicine i Zavodi za javno zdravstvo.

Ass dr Goran Vukomanović, pedijatar/Moj pedijatar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa